Polica za knjige

Mati pirinca - Rani Manika Prvi deo

ivanamitrovic | 15 Februar, 2012 11:21

Mozda je to sreca, mozda nije, ali ja ne umem polako da citam knjige.Obicno jednu procitam za dan, dva, mozda tri ukoliko je ozbiljnija.. Ali ne umem da studiram, razmisljam, procucavm ono sto sam procitala. Ne mogu ni da se zaustavim, kao droga, kad jednom pocnem dokle god postoje stranice koje su neiscitane, nemam mira. Ali ovu knjigu sam dugo citala. Ili makar jedan deo, drugi mi je bio neuporedivo laksi i brzi, mozda malo i razocaravajuci.

Slike se smenjuju brzo, nema puno filozofiranja, nepotrebnog razglabanja o zivotu. Sve se svodi na taj jedan trenutak koji je uhvacen. Neke stvari ostaju zauvek zaboravljene, ali takav je i zivot, sto uzmes, tvoje je, ostalo pripada nekim drugim svetovima. Postoji vise pripovedaca, svaki zna samo svoju stranu price, svako poznaje samo sebe ali svi oni cine ovaj roman. Isprepletani, kao kockice mozaika, izgubljeni a zabelezeni zauvek, cekaju kada ce ih neko i konacno otkriti.

Laksmi je centralna figura romana. Poput sunca, oko nje se sve i okrece. Ona isijava toplotom koja budi, radja, ali i vrelinom koja moze sve sprziti u trenu. Zasluzna je za sve uspehe ali i za sve nedace koje zadese porodicu, sve sto radi utice na ostale, ona nema i nije imala pravo na gresku. Ali njene zasluge ne nalaze na pohvale. Jos na pocetku pokazuje svu svoju snagu. U tom malom trenu kada joj se oci susrecu sa Ajinim, taj mali cin prkosa, dovoljno je da pokaze kako nikad nece odustati, kako nikad nece pokusati da odstupi, kako ce se boriti do kraja. Sve sto radi, radi zarad porodice. Majke, ujaka, dece, unucadi. Da li je vreme menja? Ne verujem, pre ce biti da je vremenom postala ono sto je samo tako dugo tinjilo u njoj, opasna ridjovka. Ima li covek snage da se suprotstavi svom losem delu, svojoj sudbini? Da li moze da promeni svoje misli ili dela? Koliko dugo ce suzdrzavati dok konacno njegovo bice ne ispolji, ili je prkos taj koji ce ga spasti da sam sebe ne unisti.

Sve ono o cemu je razmisljala se ostvarilo, i lepo i ruzno. Njeni najlepsi snovi, najveca nadanja pa i vise od toga, ali i ono sto nikada nije zelela, sto je pokusavala da izbegne, najvece nesrece. Do jednog trenutka, do tog trenutka, njen zivot je tekao bez vecih poteskoca. Konstantne strepnje, mucenja, odricanja ali uz neizmernu ljubav i mirnocu. Nije joj bilo tesko da bilo sta uradi nadje, ucini, jer je imala ono najvaznije, ono sto je samo njoj i bilo bitno. I onda se zapitate, da li je to sve privid? Moze li jedna losa stvar da povuve ostale lose? Ako krene sa losim, da li ce nastaviti tako? Ili je nesreca samo izgovor za sve ono sto cemo uraditi, sto cemo pod velom nesrece pomisliti, osloboditi iz sebe.

Boginja majka, majka koja daje, koja pruza, koja sve drzi pod jednim okriljem, koja za malo ljubavi daje i ostvaruje sve snove i nadanja. Tako je Laksmi prikazana. Ali kao sto ne postoji cisto dobro ne postoji ni savrsen covek. U svakom od nas se nalaze i najbolje i najgore. Od cega zavisi sta ce da preovlada? Nasa zelja, nasa svest, moral, dogadjaji koji nas oblikuju, ljudi koji su u nasim zivotima, ili mi sam odlucujemo kada ce to lose izaci na povrsinu.

Njeni postupci su uglavnom proracunati ali ona nije hladna. Njenim zivotom vlada strast koja nije umela da se probije, neguje, iznese na pravi nacin. Poazuje kako i u onome sto volimo mozemo naci manu, osuditi ga na propast samo ukoliko na neki nacin smo ugrozeni.

Njen odnos sa decom je poseban. Svako razlicito, svako zahteva nepodeljenu paznju, a da li ona to moze i da pruzi. Tako se razbija mit da majka voli svu svoju decu podjenako. Voli ih, ali ih najvise voli kada su uspesni. Mozda i ne ume da pokaze, ali ona posebne slabosti oseca i prema onim manje sposobnim. Od prevelike zelje da sedi zivote ne vidi da poput davljenika samo ih jos vise gura na dno. Da li je ona kriva za nedela i nesrece? Da je umela da pokaze vise razumevanja, da je umela bolje da slusa, da li bi nesto bilo drugacije?

Ono sto se provlaci kroz knjigu je i njen odnos sa Muej Caj. Obe dovedene u nepoznatu zemlju, obe primorane na zivot koji nisu zelele, obe mlade, obe trudne. Ali jedna ima sve ono sto druga toliko zeli. Pravo da je zovu majka. Laksmi je razume, razume njenu potrebu, njenu ludost ali onog momenta kada joj se ucini da je ugrozava ona dize zidove koji nikada nece biti poruseni. Napusta je kada joj je pomoc najvise potrebna. Mozda zbog neznanja, nezrelosti, mladosti koja u njoj odlucuje. Mozda bi drugacije bilo da ju je prihvatila. Ali to su pretpostvake kojima ona samu sebe kaznjava. Jer je dopustila da ridjovka proradi u njoj.

Meuj Caj predstavlja pandam svim zrtvama siromastva, kapitalizma, dominacije i tlacenja. Predstavlja onaj soj ljudi koji nemaju pravo na misljenje, na odluke. Kako u svetu koji ne priznaje da si ziv da zivis? Tako sto neces ni da zivis. Zatvorivsi se u sebe, ona pronalazi izlaz iz pakla u kome se nasla. Ali oziljci na dusi vecno ce da postoje. Samo sto niko nece moci da ih razume.

Laksmi je ta koja je mogla da joj pomogne jer njena snaga ju je spasla mnogih muka i nedaca. Njena snaga je to sto joj je pomoglo da prezivi. Nasuprot, Muej Caj koja trazi izlaz u ludilu, Laksmi zapada u ludilo sopstvene duse. Ona ne moze vise tako dobro da skriva svoju mracnu stranu, dopusta joj kad kad da izadje na povrsinu, ali to su trenuci kojih ni sama nije svesna. A onda polako pocinje da posustaje. Iako vidi sve, nema zelje da se mesa, nema snage a ni razumevanja da plete mreze oko drugih, da im ne da da padnu. Oni o kojima se brinula tolike godine, uglavnom su joj izmakli. Ali tu je greska. Jer od nje nikada nece moci da pobegnu, nikad da se sakriju. Nemaju potrebu za tim. Ona je sveprisutna. Dovoljno je da je pozovu.